U našoj zemlji rasprostranjene su različite vrste bolesti kućnih ljubimaca, od kojih neke mogu biti kobne za njihov život, a neke čak mogu da ugroze i zdravlje ljudi. Redovna vakcinacija je jedini efikasni način da se stvori imunitet protiv tih bolesti, ukoliko se sprovodi pravovremeno i prema savetima veterinara.

Vakcinacija ojačava imunitet životinje, odnosno njegovu prirodnu sposobnost da se bori protiv bolesti, a imunitet se pokreće tako što se organizam izlaže maloj i potpuno bezopasnoj dozi infektivnog agensa. Posebno je važan imunitet kod štenadi, koji je u prvim nedeljama života zyštićen preko majčinog mleka, odnosno kolostruma. Ipak, ovako stečen imunitet brzo slabi, pa je nakon tog perioda sisanja štene naročito osetljivo na bolesti. Tada je vreme da vakcina preuzme ulogu majke i obezbedi najbolju moguću zaštitu za zdravlje i napredak novorodjenčta.

Štene se prvi put vakciniše već u uzrastu od šest nedelja i tada se najčežće daju dve doze vakcine u razmaku od dve ili više nedelja. Medjutim, bidući da je većina štenadi starija u trenutku kada stignu u dom svog vlasnika, neophodno je da se što pre poseti veterinar kako bi, pored opšteg pregleda preporučio i raspored vakcinisanja. Nakon prve doze neophodno je da prodje nekoliko dana da bi se imunitet razvio, a veterinar je tu da Vas posavetuje kada je vreme za prve šetnje i igre sa drugim psima. Mladi psi, baš kao i deca, najviše vole igre sa svojim drugarima, a rana socijalizacija izuzetno je značajna za njihov dalji razvoj i ponašanje u starijem uzrastu. Zato, nekoliko dana nakon boce – pravac park!

Nakon primarne vakcinacije biće Vam izdata potvrda koja sadrži sve podatke o vakcinaciji, kao i vreme za revakcinaciju. Ova potvrda je najvažniji dokument Vašeg ljubimca, budući da uvek treba da je priložite veterinaru, ili prilikom čekiranja u pansion, školu dresure, ili bilo kojoj instituciji koja podrazumeva boravak psa u kolektivu. Možete i da slikate vakcinacioni karton, kako biste ga uvek imali u telefonu.

Kada je reč o revakcinaciji, one su neophodne za zaštitu imuniteta tokom celog života. U nekim slučajevima buster vakcine daju se na godinu dana, u drugim svake treće godine, a o tome odlučuje veterinar. Vakcinacija protiv besnila za pse i mačke, medjutim, obavezna je po zakonu i mora se obavljati jednom godišnje.

Parvoviroza pasa

Parvo virus je veoma jak i otporan virus koji može da preživi i teške uslove spoljašnje sredine. Prva pojava ove bolesti zabeležena je sedamdesetih godina prošlog veka, kada je bolest izazvala velike epidemije širom sveta. I dalje je veoma rasprostranjena u svim krajevima sveta, kao i u Srbiji. Zaraza se najčešće prenosi putem izmeta zaraženih pasa, kao i šapama ili krznom životinje, ili na cipelama i odeći dece i ljudi koji dolaze u kontakt sa psima. Simptomi kod bolesne životinje su depresija, nedostatak apetita, povraćanje, bolovi u stomaku i obilne, krvave dijareje. Dehidratacija je česta posledica, a u nekim slučajevima koji se ne tretiraju došlo je i do uginuća.

Štenećak pasa

Ova virusna bolest je veoma zarazna, naširoko rasprostranjena bolest pasa, srodna malim boginjama kod ljudi, sa teškim, a vrlo često i fatalnim ishodom. Rani simptomi su vezani za respiratorne organe, kašalj i primetan iscedak iz očiju i nosa. Slede depresija, gubitak apetita, dijareja i povraćanje. U kasnijim stadijumima često se javlja bolest tvrdih šapa, koja se manifestuje zadebljanim jastučićima na šapama, kao i naticanjem njuške. Psi koji prežive ovo teško oboljenje mogu da budu izloženi trajnom oštećenju nervnog sistema, a neretko se kao posledica javljaju i epileptični napadi.

Zarazni hepatitis

Zarazni hepatitis je takodje rasprostranjen u celom svetu, a izaziva adenovirus pasa tip-1 (CAV-1), opasnu bolest koja napada oči, bubrege, jetru i pluća pasa. Zaraza se brzo razvija i neki psi mogu uginuti nekoliko sati nakon pojave prvih simptoma. 

Leptospiroza

Ovo oboljenje izaziva bakterija koja se nalazi u urinu zaraženih životinja, naročito pacova ili druigih glodara. Reke i kanali mogu biti kontaminirani, a sam kontakt sa vodom može dovesti do prenosa zaraze. Leptospirioza spada u zoonoze, što znači da se prenosi sa životinja na ljude, ukoliko dodju u slučajni kontakt sa njihovim inficiranim urinom. Jedan oblik ove zaraze kod ljudi zove se Vejlova bolest.  

Zarazni kašalj

Izuzetno neprijatna bolest respiratornih organa nalik velikom kašlju, ali je na sreću bez smrtnih ishoda. Najčešće se prenosi na mestima gde ima puno pasa (pansioni, štenare, izložbe…), a Vaš ljubimac se lako može zaraziti i petominutnim susretom sa komšijskim psom.

Besnilo

Besnilo je akutna i veoma teška zarazna bolest i još  jedna zoonoza od koje oboljevaju psi i sve toplokrvne životinje, ali i čovek i smatra se najopasnijom zoonozom koja završava fatalno. Oboljenje se prenosi ujedom besne životinje, kao i preko sluzokože i povredjene kože koja dodje u kontakt sa virusom. Srećom, oboljenje je danas gotovo iskorenjeno u celom svetu, zahvaljujući vakcini protiv besnila, na koju obavezuju zakoni u gotovo svim, zemljama.