Vakcinacija se generalno sprovodi iz tri osnovna razloga: da se ojača imunitet, da se spreči dalje širenje bolesti i da se radi na iskorenjivanju bolesti. Takodje, budući da je antimikrobna rezistencija, odnosno otpornornost bakterija na antibiotike sve veća, kako kod ljudi, tako i kod životinja, vakcinacija je neophodna kako bi se smanjila upotreba antibiotika na globalnom nivou, a time i usporio rast antimikrobne rezistencije. Vakcinisanjem se značajno smanjuju bolest i smrtnost domaćih životinja u farmama i gazdinstvima, a time i troškovi proizvodnje, stoga je vakcinacija od ključnog značaja u uspostavljanju održive stočarske proizvodnje, kako u samim farmama i gazdinstvima, tako i na nivou država.

Upotreba vakcina pre svega je bitna u prevenciji bolesti. Vakcinacijom se postižu razliciti ciljevi: da se uspostavi imuna reakcija kod vakcinisanih životinja, čime se jača njihov imunitet, ali i razvijaju antitela, koja se putem kolostruma daju i mladuncima, pa samim tim jačaju njihov imunitet i štite mladunce od bolesti. Zato je važno da tele dobije potreban kolostrum (prvo mleko majke bogato antitelima) odmah nakon rodjenja.

Bolje sprečiti nego lečiti

Tretiranje bolesne životinje nikada nije tako efikasno, niti ekonomično kao prevencija, a globalni stav po tom pitanju, na nivou Evropske Unije glasi: Prevencija je bolja od leka (Evropska komisija 2007.). I sami farmeri i vlasnici gazdinstava smatraju da je vakcinacija veoma važna, ali i jednostavna procedura koja ne iziskuje mnogo ulaganja. Postoje različiti oblici vakcinacije koje se odnose na nekoliko virusnih, bakterijskih, gljivičnih i parazitskih oboljenja. Farmeri se svakako zalažu za zdravlje i dobrobit svojih životinja, ali kada je reč o vakcinaciji, ona je pre svega podstaknuta ekonomskim interesima i profitabilnosti. Zato, ako stremite uzgoju zdravih i naprednih goveda i krava koje će imati zdrav porod, a u isto vreme  profitabilnosti vaše proizvodnje, posavetujte se sa veterinarima o efikasnoj i pravovremenoj vakcinaciji.

 

Kada je pravo vreme za vakcinaciju?

Generalno, vakcinacija goveda se sprovodi kada postoji realna opasnost od infekcije. Ukoliko je ustanovljen visok rizik od nastanka epidemije, ili kada su neka grla već podlegla bolesti, a usled bolesti i smrti ugrožena dalja proizvodnja, tada se savetuje hitna vakcinacija. Na primer, Bovina virusna dijareja (BVDV) preovladava u mnogim evropskim zemljama, kao i u Srbiji, uzrokujući fatalne proizvodne i ekonomske gubitke, pa je zato u tim zemljama strogo savetovana BVD vakcinacija goveda. Protokol vakcinacije u nekim zemljama je regulisan zakonom, naročito kada je reč o takozvanoj „infekciji papaka i grla“ i „bolesti plavog jezika“. Bovina virusna dijareja je veoma opasna, a veoma rasprostranjena bolest u našim krajevima koja se prenosi i horizontalno, medju životinjama koje su u istoj prostoriji, ali i vertikalno, sa majke na dete. Zaražena krava tokom graviditeta u 100% slučajeva prenosi bolest na tele, što može da bude pogubno po život mladunčeta, jer je ovaj virus jak imunosuspenziv koji obara imunitet zaražene životinje do granica da bude podložna i u opasnosti od svih ostalih infekcija.
Veća krda imaju i veći rizik da se infekcija zapati i proširi. U štalama bez fizičke distance medju životinja i stroge kontrole kontakta posebno je važno da se grla vakcinišu, jer je rizik od širenjas zaraze veći. 

 

Uzmite u obzir podatke da na farmama i stočnim gazdinstvima u Srbiji svakodnevno dolazi do infekcija različitog porekla, kao i to da jedno inficirano grlo može ugroziti celo krdo, pa i celu farmu u kojoj ste radili i ulagali godinama. Prirodno je da se odlučite za vakcinaciju, a odluku o tome kada i koja vakcina treba da se da, donesite uz konsultacije sa Vašim veterinarom.