U državama članicama Evropske unije postoje različiti veterinarski lekovi koji su zvanično odobreni, ali je se regulativa razlikuje od države do države, pa tako nisu svuda iste vakcine registrovane i dostupne. Prema zvaničnoj studiji kompanije MSD Animal Health iz 2016. godine, stopa vakcinacije goveda u Evropi je veoma niska, izmedju 10% i 45%, u zavisnosti od pojedinačnih država. Anketa o neobaveznom vakcinisanju u odredjenim evropskim zemljama ukazuje na sledeće rezultate: BRD vakcina primenjena je na 14% goveda u Francuskoj, 22% u Velikoj Britaniji, 30% goveda u Nemačkoj i čak preko 80% u Španiji i Italiji. Sa druge strane, stopa neonatalne vakcinacije u Čpaniji I Italiji je veoma niska, 5-6%, u Velikoj Britaniji 14%, a u Francuskoj 30%. U zemljama gde je dostupna vakcina BVD, izveštaji pokazuju da je vakcinom pokriveno oko 20 procenata od ukupnog broja grla.

Svih 28 država članica Evropske Unije su i članice Svetske organizacije za zdravlje životinja (OIE) koja objavljuje zvanične standarde za proizvodnju vakcina, odnosno priznavanja statusa da država zvanično nema problem sa odredjenom bolesti. OIE je u maju 2015. godine usvojila 6. stratečki plan za period od 2016. do 2020. godine. Glavni ciljevi novog plana bili su: Primena najnovije tehnologije u skladu sa razvojem standarda, uključujući savremenu dijagnostiku i vakcine, kao i mogućnost OIE da bude uključena u ekspertizu.

Prema zvaničnoj studiji kompanije MSD Animal Health iz 2016. godine, stopa vakcinacije goveda u Evropi bila je veoma niska, izmedju 10% i 45%, dok se poslednjih godina ovaj procenat značajno povećava, uvodjenjem novih pravila i inicijativa Evropske komisije.

Evropska komisija nalaže da se unutar svih 28 država članica EU uvodi vakcinacija stoke. Nakon katastrofalne epidemije u Velikoj Britaniji 2001. godine, bolesti krava koja je kod nas poznata kao „slinavka i šap“, doneta je inicijativa za istraživanje i procenu postojećih fragmentiranih zakona unutar država članica, kao i da se pronadje način da se umanje ekonomske posledice bolesti krda. U martu 2016. godine Evropska komisija je usvojila novi „Zakon o zdravlju životinja“ koji stupa na snagu 2021. godine. Ova uredba utvrdjuje opšta načela i pravila koja se odnose na kontrolu zaraznih bolesti životinja, a predstavlja jedinstveni pravni okvir za celu EU.

Regulativa vakcinacije goveda u zemljama EU

Postoje dva pravca regulative vakcinacije u zemljama EU. Tržište vakcinama mogu regulisati nacionalne vlasti, ili zakon može biti centralizovan, donet od strane Evropske komisije, a zasnovan na evaluaciji Evropske agencije za lekove (EMA). Vakcine proizvedene upotrebom biotehnologije moraju biti u skladu sa EMA, što je slučaj sa svim novo proizvedenim veterinarskim proizvodima. Takodje, jedan od zahteva EU je da svaka članica imenuje zvaničnu instituciju Nacionalne laboratorije, koja bi bila zadužena za koordinaciju sa drugim laboratorijama za testiranje, analizu uzoraka i praćenje situacije, kako bi se osigurala efikasna komunikacija i pomoć u realizovanju planova kontrole datih tržišta.

Iako je novoimplementirana regulativa još uvek u fazi ispitivanja od strane evropskih zvaničnika, pre nego što i zvanično stupi na snagu, uticaj datih pravila koja su počela da se primenjuju je primetno pozitivan. Program vakcinacije protiv zaraznih bolesti postaje podrazumevan pristup i znači prevenciju zaraze i na kraju ubijanja čitavog stada, bilo da se radi o zarašenim grlima, ili zdravim kravama koje su bile u kontaktu sa zaraženim. Trend povećane potražnje vakcina tek će rasti u godinama koje dolaze.

 

Uticaj vakcinacije na okolinu

Industrije mesa i mleka moraju bioti uskladjene sa globalnim ciljem održivog razvoja, odnosno da zadovolje potrebe današnjeg tržišta, ali da svojim radom i proizvodnjom ne ugroze buduće generacije. Od presudnog je značaja da poljoprivredna proizvodnja bude maksimalno efikasna – da se sa što manje resursa proizvede što više hrane. To se može postići smanjenjem broja grla u stadu, a povećanjem individualnog doprinosa svakog grla. Opet se dolazi do zaklučka da prevencija bolesti junica doprinosi njihovom boljem uzgoju, boljem zdravlju svake jedinke, većem obimu laktacije, a samim tim znatno većem prinosu mleka i mesa, sa minimalnim negativnim posledicama na životnu okolinu.