Svinjogojstvo ili svinjarstvo već nekoliko decenija unazad predstavlja ozbiljnu i profitabilnu granu stočarstva. Za razliku od predjašnjeg perioda kada su se svinje gajile u oborima iza kuće, za potrebe domaćinstva, ali i namenski za prodaju, danas su sve više rasprostranjeni savremeni industrijski centri za uzgoj svinja, sa jasnim planom i ciljem proizvodnje, targetima, primenom savremenih tehnologija i proizvodnim rezultatima koje donose veliki profit. Profitno orijentisana proizvodnja ima za cilj što jeftiniji protein za ishranu ljudi kao finalni proizvod.

U poredjenju sa proizvodnjiom pšenice ili kukuruza, u svinjarstvu imamo znatno veći obrt klapitala i ukupne vrednosti proizvodnje.

Ako odlučite da se bavite ovom granom poljoprivrede to morate shvatiti kao trajno opredeljenje i posao koji zahteva mnogo uloženog vremena i truda. Kako bi se ostvarila profitabilna proizvodnja svinjskog mesa i preradjevina, neophodno je da se, pre svega raspolaže informacijama o najbolje organizovanoj i najjeftinijoj postavci proizvodnog pogona. Nedovoljna informisanost može uzrokovati znatno veće, a u nekim slučajevima bespotrebne troškovima, dok blagovremeno informisanje i konsultacije sa stručnjacima i drugim proizvodjačima donose garanciju uspeha. Kvalitet i kvantitet svinjetine kao finalnog proizvoda čine najbitnije faktore, do trenutka kada proizvod dospe na tržište, a tu njegova konkurentnost dolazi do izražaja. Optimalna proizvodnja uključuje prethodno znanje, razvijenu strategiju od starta proizvodnje, delimičnu industrijalizaciju, ali i partnerske odnose sa predstavnicima preradjivačke industrije, kako bi se proizvod plasirao po više osnova i kanala.

Auhtohtone rase svinja veoma su rasprostranjene u Srbiji, a karakterišu ih mala konverzija hrane, veliki porast (prirast), izrazita plodnost, mesnatost i visok kvalitet mesa. Takve krmače prase u proseku 27 prasadi godišnje, daju 23 tovlјenika, a kada se to predoči u kilogramima, jedna krmača donosi oko tonu čistog mesa na godišnjem nivou. Genetika i telesne predispozicije ovih rasa garantuju da će novorodjeno prase za samo nedelju dana udvostručiti svoju težinu,  a za tri meseca će imati čak 17 puta više kilograma, kada proizvodjač može da računa na kvalitetne polutke koje sadrže više od 60% čistog mesa.

Tov svinja se preporučuje početnicima, kao najlakši i najjednostavniji oblik svinjogojstva, a s obzirom da je i najprofitabilniji, mnogi farmeri i proizvodjači ne pokušavaju da razviju svoju proizvodnju uzgojem prasadi ili čuvanjem krmača. Tovljenik, odnosno svako grlo koje nije za priplod je ustvari  precizan specijalizovan proizvod, odgajan na specifičnom planu ukrštanja, dve plodne rase F1 nazimica puta terminalni nerast. Ukoliko nije takav tovljenik, tov se često produžava na još 1o i više dana, gde svakog dana životinja pojede oko 3 kilograma hrane, pa kada se taj trošak pomnoži sa brojem grla, jasno je da je farma na velikom gubitku.

Idealan tovljenik, prema definiciji napreduje 1,150 kg dnevno, ima konverziju hrane 1,9kg i sadrži 60% mesa u polutkama

Elementarni faktori u visokoprofitnoj proizvodnji svinjskog mesa su kvalitetna vrsta, a shodno tome i prirast tovljenika; mala konverzija hrane i što veći broj živorođenih prasadi. Mnogo je isplativije imati krmaču koja će godišnje dati 22 tovljenika od one koja daje 15 tovljenika. Da bi se tov isplatio, odnosno da bi smo dobili jeftinog tovlјenika prvi uslov je da imamo kvalitetnu krmaču. Kvalitetna krmača nije činjenica, ona je  proces. Dugotrajan proces sve vreme kontrolisan od strane edukovanog kadra i efikasno organizovanog menadžmenta. Faktor na koji čovek nema uticaja je period gestacije, koji traje 115 dana i period estrusnog ciklusa koji traje 21 dan. Na sve ostale faktore, od perioda sisanja, koji traje u ovom slučaju od 28 do 30 dana, perioda intervala zalučenje – estrus koji traje u svim slučajevima 5 dana, menadžment može upravlјati.

  • Srbija ima potencijal da proizvede 15 miliona prasadi i tovljenika, pri čemu bi višak od 8 miliona mogao da se izvozi na inostrano tržište. 
  • Prema nezvaničnim podacima u našoj zemlji se nalazi oko 30 000 nerastova. Kada bismo koristili veštačko osemenjivanje, koristeći seme 600 najboljih grla, Srbija bi dostigla nivo kvaliteta i uspešnosti proizvodnje Evropske Unije. Ušteda bi bila 1 milion tona kukuruza godišnje. 
  • Svinjarstvo predstavlja značajnu granu industrije, s obzirom na to da jedan radnik zaposlen u farmi svinja indirektno zapošljava 7 drugih radnika u ostalim povezanim industrijama: ratarstvu, klanicama i trgovinama mesa, fabrikama stočne hrane, proizvodnji lekova, aditiva, stočne hrane…
  • Veštačko osemenjivanje je ključ uspeha svinjarstva u decenijama koje dolaze.

 

Šta je problem kod nas?

Zašto je kod nas situacija u svinjogojstvu nepovoljna? Razloge možemo tražiti u zakonskim okvirima, neinformisanosti ljudi, neadekvatnoj upotrebi tehnologija. Glavni cilj svakog proizvodjača je da dobro proda tovljenika, a problem nastaje kada, prema zakonu ponude I potražnje I zbog uvoza jeftine svinjetine, ta cena nije isplativa I donosi minimalan profit. Na cenu krajnjeg proizvoda farmer ne može da utiče, ali zato od njega zavisi koliki su troškovi uzgoja.

Proizvodna cena može da se smanji smanjenjem troškova ishrane i to putem optimalizacije smeša I proizvodnjom jednog dela hraniva na gazdinstvu. Drugi faktori efikasnosti proizvodnje se odnose na uspešnost koncepcije, mali broj živorodjenih prasića, a veliki mortalitet, neefikasan remont krmača, mali prirast, visok utrošak hrane I na kraju mali procenat mesa. Na ove faktori u osnovi utiče genetska osnova I rasa svinja, kao I metode uzgoja I propisna briga o životinjama: smeštajni uslovi, higijena, stručna pomoć, redovna vakcinacija.