Tovilište je faza svinjarske proizvodnje u kojoj se prasad prebacuju u tov i tamo borave dok ne navrše odredjenu težinu, najčešće oko 100 kilograma.

Prasad starosti 10-13 nedelja koja teže izmedju 22 i 38 kilograma naseljavaju se u toviližte i rasporedjuju po veličini, u najboljem slučaju zajedno sa prasićima sa kojima su zajedno boravili u odgoju u boksu. Kada se jednom rasporede, prasad se više ne mešaju niti odvajaju, osim u slučaju izdvajanja životinja koje su bolesne ili zaostale u razvoju. Period tova se razlikuje od države do države, s obzirom na trgovinski model i krajnju željenu težinu svin je za klanje, a i kod svake farme je to individualno. Bez obzira na individualne razlike, svako tovilište treba da zadovolji osnovne kriterijume i obezbedi optimalne uslove za visoki prirast i dobru konverziju, vkako zbog dobrobiti životinja, tako i zarad efikasnosti proizvodnje.

Tipičan boks za svinje dugačak je 2,2 do 2,6 metara, a širok 4,6 do 6 metara.

Novija istraživanja ponašanja i napretka životinja u tovu ističu pravougaoni oblik boksa kao najbolji, dimenzija 2:1, što bi omogućilo normalno kretanje tovljenika, kao i kontakt sa drugim životinjama, a Evropska Unija propisuje da najmanja površina u boksu za odgoj kao i za tov treba da bude 0,6 kvadratnih metara po grlu.  Najefikasniji su boksovi sa 15 do 20 tovljenika, gde je socijalna aktivnost najbolje organizovana, a i većina hranilica i opreme za boks odgovara ovom brojčanom sistemu. Regulativa EU, propisuje i dimenzije poda, gde su betonske podne rešetke široke 80-90 mm i imaju razmak 18 mm, a zanimljivost je još i to da ukupan zbir vlage i temperature ne sme da predje vrednost 90.

Faktori koji utiču na profit kod tovnih svinja:

 

  • Cena i kvalitet hrane
  • Način hranjenja
  • Konverzija
  • Prirast iskorišćenja boksa
  • Veličina, gustina naseljenosti u boksu
  • Kvalitet i kontrola ambijenta
  • Bolesti svinja, kontrola i lečenje
  • Cena svinjskog mesa na tržištu
  • Kvalitet polutke
  • Genetski potencijal
  • Dobrobit životinja, nivo stresa
  • Planiranje proizvodnje, evidencija
  • Menadzment u proizvodnji
  • Stručnost / znanje / obrazovanje

Ishrana prasadi u tovu

Tov predstavlja najbitniju kariku u lancu proizvodnje, a ima za cilj da se ostvari što veći prirast mesa uz što manje troškove. U strukturi troškova najveći procenat čine troškovi ishrane tovnih svinja, čak 65%, a menadžment ishrane tovljenika, način na koji se životinje hrane, vrsta i količina hrane značajno utiču na prirast, odnosno krajnji profit proizvodnje. Jedan deo hrane životinje troše za zadovoljavanje osnovnih potreba, pa je neophodno da hrane bude količinski dovoljno, kako bi se postigle planirane vrednosti prirasta. Sa druge strane, ukoliko životinja konzumira više hrane nego što je potrebno, tovljenici postaju preuhranjeni, čime sintetišu više masti i ne zadovoljavaju krajni željeni kvalitet polutke. Zato je veoma važno da se ishrana tovljenika precizno isplanira i sprovede u praksi: hraniti ih 2-5 puta dnevno, isprazniti hranilice na pola sata kod tovljenika do 60 kg, a 15-20 minuta kod životinja preko 60kg telesne mase, a makar prvih 10-12 dana tova hrana mora biti ista kao i u odgaivalištu. Ako se odlučimo da svinjama dajemo suvu hranu, hranilica treba da bude puna hrane 24 sata dnevno, dok bi bilo poželjno da se jednom u nedelji potpuno isprezni, kako se ostaci bajate hrane ne bi previše zadržavali I vremenom postali kontaminirani.

Krmače koje borave na svežem vazduhu tokom godine u poredjenju sa onima koje su stalno u boksu, na dan zalučenja, tj. 28. dana po rodjenju imaju leglo teže za 31 kg na godišnjem nivou.

Profit neposredno zavisi od kvaliteta tovljenika! Prema definiciji, idealan tovljenik raste 1,150 g dnevno, ima konverziju hrane 1,9 kg i sadrži 60% mesa u polutki.

Profit je razlika u ceni koju dobijemo u klanici i one koju uložimo u kompletan proces proizvodnje. Najveća ulaganja su usmerena na ishranu životinja, a prema logičnoj računici, što je veći utrošak hrane za prirast, to je manja krajnja zarada – profit. Takodje, ne smemo zanemariti genetske osobine tovnih svinja, kao i njihovo dobro zdravlje tokom celog ciklusa proizvodnje, jer to su takodje ključni faktori isplativosti svinjarstva. Genetska predispozicija u mnogome odredjuje sposobnost organizma jedinke da hranu konvertuje u meso, što je velika prednost u odnosu na onu koja hranu pretvara većinom u mast. Zato je dobra selekcija vrste svinja za tov jedan od osnovnih zahteva savremenog svinjarstva, kome teže mnoge evropske zemlje. Pre dve decenije tovne svinje sintetisale su u proseku do 40 kilograma mesa, ako uzmemo 100kg kao njenu prosečnu težinu. Današnji tovljenici, medjutim dosežu i do 60kg mesa i time smanjenog procenta masnih naslaga. Tome je umnogome doprineo rad sa nerastovima i danas je više nego jasno da profit u svinjarstvu leži u radu sa najboljim nerastovima koje odlikuje brz porast, dobra konverzija i visoka sinteza mesa. Sve prednosti dobrog nerasta isključivo su stvar genetike, a pored povoljne genetike, procenat deponovanja mesa zavisi od pola svinje, količine i vrste hrane, kao i bolesti koje utiču na prirast.