U svakodnevnom radu sa pacijentima u tzv. maloj praksi doktor veterinarske medicine se susreće sa potrebom da izvrši pregled i kod onih životinja koje nisu saradljive. Životinje iz različitih razloga mogu da otežaju sam postupak dijagnostike. Svedoci smo da nam u oridinacije ulaze pacijenti sa kojima je zaista zadovoljstvo raditi, mirni, tihi potpuno kooperativni. S druge pak strane imamo i pacijente koji su izrazito nemirni, hiperaktivni, pružaju aktivan ili pasivan otpor a neretko pokazuju i znake agresije. Sa takvim pacijentima su često i obične dijagnostičke procedure (merenje temperature) auskultacija i dr. teško izvodljive, a pogotovo one procedure koje podrazumevalju fizičko obudavnja u za njih neprirodnom položaju (ultrazvučni pregled) ili procedure koje dovode do blage boli (npr katekterizacija mokraćne bešike)

Sve reakcije su uglavnom vezane za strah pa se mogu manifestovati kao fizički nemir i otpor da se životinja postavi u odgovrajući položaj. Često su položaji koji su nam potrebni za pregled zaista vrlo neprrodni za životinju. Tako npr ultrazvučni ili rendgesni pregled abdomena podrazumeva da životinju postavimo u leđni ležeći položaj i da joj izvučemo ekstremitete. Većina pasa u ovom položaju će pružati otpor i pokušavati da zauzme svoj prirodni položaj. Ponekad je taj otpor toliko jak da je nemoguće izvršiti pregled. Zbog toga je preporuka da se životinja poštedi straha i bola primenom sedacije.

Zahtevi za idealnu sedaciju:

  • brzo delovanje
  • mogućnost reverzibilnog delovanja
  • sedativni učinak
  • miorelaksacija
  • analgezija
  • sigurnost
  • jednostavnost primene
  • cena

I pored toga valja naglasiti da sedacija ipak može da dovede i do ispoljavanja neželjenih efekata, pa ne bi tebalo sedaciju kao takvu banalizovati ili još gore tako je predstavljati vlasnicima koji se plaše opšte anestezije. U komunikaciji sa klijentom jasno se mora naglasiti prednost predložene medicinske mere tj. sedacije u cilju dobijanja valjanih dijagnostičkih podataka. Dakle potencijalna korist od te mere mora biti veća od potencijalne štete. Zbog toga uvek savetujemo da se vlasnicima jasno ukaže na potencijalne komplikacije, da se po potrebi izvrše i dodatne analize. Kako bi se u očima vlasnika podgila svest o sedaciji u anesteziološkoj praksi koju sprovodimo na našoj klinici za male životinje, sedaciju vlasnicima objašnjavamo rečima „kratkotrajna anestezija“ ili „mala“ anestezija. Pre sedacije, kao i pre izvođnje anestezije, potrebno je izvršiti pregled životinje, ukoliko je to moguće (vrednosti trijasa) a po potrebi i odgaditi rtinske laboratorijske analize. Ukoliko životinja ne dozvoljava pregled potrebno je u saglasnosti koju potpisu je vlasnik to jasno i konstatovati.

Indikacije za izvođenje sedacije:

  • klinički pregled nemirnih životinja
  • specijalistički pregledi (rtg snimanje, ultrazvučni pregled)
  • manje hirurške intervencije (šivenje rane, previjanje, punkcija)

 

            U skladu sa prethodno iznetim sedaciju bi mogli razmatrati kroz više prizmi i to kao: sedaciju neekoperativnih i agresivnih životinja pre dolaska u ambulantu (sprovodi je vlasnik), sedaciju za izvođenje kliničkog pregleda i drugih dijagnostičkih procedura i duboku sedaciju za izvođenje bolnih dijagnostičkih procedura ili manjih hirurških zahvata.

 

Sedacija pre dolaska u ambulantu

Agresivan pas ili mačka u ambulanti je stres za osoblje, vlasnika, druge vlasnike i druge pacijente. Sediranje ovakve životnje u ambulanti može biti pravi izazov. Teško je u tim slučajevima aplikovati i intramuskularnu injekciju ili aplikovati intravenozni kateter. Zbog toga deluje razumno u nekim slučajevima da sedaciju obavi vlasnik aplikujući na podesan način (peroralno) određene lekove koji će imati sedativni učinak. Veterinar bi pre odluke o izvođenju ovog načina sedacije trebao da ima podatke o zdravstvenom stanju životijne kako bi mogao da proceni rizik. Takođe, veterinar treba da proceni i sposobnosti vlasnika da aplikuje sedativ. Ovaj vid sedacije je rezervisan  za zdrave pacijente ili za pacijente sa stabilnom bolesti. Sprovodi najčešće aplikovanjem sedativa acepromazina (u obliku gela) ili sedativa u obliku tableta (gabapenentin, trazodon).

Acepromazin spada u grupu tiazinskih sedativa, koji deluje tako što blokira dopaminske receptore u bazalnim ganglijama. Snažan je antiemetik, što je bitno kod komfora njegove primene od strane vlasnika. Na tržištu postoje pripravci u obliku gela koji se nanose na oralnu sluzokožu, gde se brzo resorbuju i za 20-tak minuta izazivaju sedaciju. I injekcione preparte acepromazina moguće je primeniti transmukozalno (tabela 1.)

Trazadon se u humanoj medicini koristi kao anksiolitik sa širokom listom indikacija. On deluje kao agonist serotoninskih receptora. Prilično je bezbedan lek ali ipak bi ga trebalo izbegavati kod pacijenata sa aritmijama. Trazadon je registrovan za humanu upotrebu. Poželjno ga je aplikovati 30-60 minuta pre dolaska na pregled.

Gapapenentin ima antiepileptičko i anksiolitičko dejstvo. Često se prepisuje kod životinja sa tzv. neuropatskom boli. Registrovan je za humanu upotrebu a problem postoji kod doziranja jer je lek formulisan u obliku kapsula.

 

 

Sedacija za izvođenje specijalističkih pregleda

            Kod izvođenja specijalističkih pregleda (rendgen, ultrazvuk, oftalmološki pregled, kateterizacija) obično je potrebno obezbediti mirovanje životinje i postavljanje u nefiziološki položaj. I najmirniji pacijetn će pružiti otpor npr kod postavljanja u ventro-dorzalni položaj radi izvođenja rendgenskog snimanja. Na svu sreću rendgensko snimanje kratko traje, ali za ultrazvučni pregled abdomena potrebno je mnogo više vremena a samim tim je i teže obezbediti kooperativnost kod životinje. Kateterizacija mokraćne bešike, vaginalni pregled, otoskopski pregled, oftalmološki pregled su primeri dijagnostičkih procedura kada smo često u prilici da primenimo sedaciju. Cilj je da se kod pacijenta umanji stepen svesti, da se izazove miorelaksacija uz određeni stepen analgezije, uz mogućnost brzog reverzibilnog delovanja. Cilj nam je ipak da pacijent brzo (na svojim nogama) napusti oridinaciju. Čini se da bi u ovim slučajevima idealan izbor bili alfa 2 agonisti a pre svega oni novije generacije kao što su medetomidin i dexmedetomidin, koji ipak nešto selektivnije deluju na alfa 2 receptore u CNS-u (koji su odgovorni za sedaciju, miorelaksaciju, i analgeziju) nego što deluju na alfa 2 receptore u krvnim sudovima i srcu (što dovodi do kliničkih efekata koje opisujemo kao vazokonstrikciju, porast krvnog pritiska  irefleksnu bradikardiju). Značajno je napomenuti da brzo poništavanje delovanja alfa 2 agonista možemo postići reverzibilnim agensom atipamezolom.

 

Sedacija za izvođenje manje bolnih zahvata

            U manje bolne zahvate bi spadalo terapija i šivenje rane, odstranjeivanje neke manje tumorozne promene na koži, punkcija apscesa i sl. Osim alfa 2 agonista koji imaju dokazani sedativni, miorelaksansni i analgetski učinak, poželjno bi bilo primeniti i neki od opioidnih analgetika. Ova kombinacija lekova se naziva neurolept analgezija. Uvek treba razmoriti i primenu lokalnog anestetika koji može značajno umanjiti reakciju na bolne stimuluse. I pored primene sedativa i opioida svest životinje je značajno umanjena, ali ipak je moguća reakcija na podražaj. U tom slučaju treba razmotriti i primenu anestetika kratkog delovanja npr. propofola.

 

            Kod svih oblika sedacije, treba biti svestan i mogućeg nastanka neželjenih efekata. Zato je neophodan element dobre veterinarske anesteziološke prakse i postojanje antišok terapije, kao i mogućnost brze intubacije i terapije kiseonikom.

Prof. dr Bojan Toholj

Departman za veterinarsku medicinu, Univerzitet u Novom Sadu

Ketamidor 10%

Ketamin hidrohlorid

Ketamidor 10%

Domitor

Ketamidor 10%
Antisedan
Ketamidor 10%
Dexdomitor