Već duži niz godina u našoj zemlji, kao i u svetu postoji trend porasta proizvodnje živinskog mesa. Razlozi za to su brojni, kako ekonomski tako i zdravstveni. Postoje procene koje govore da će se ovaj trend i u budućnosti nastaviti. Ove procene su izvedena na osnovu brojnih parametara.

Dobra konverzija hrane (potrebno je manje od 2 kg hrane za 1 kg prirasta brojlerskog pileta u savremenoj industrijskoj proizvodnji, naspram 3-5 kg hraniva za 1 kg prirasta u tovu svinja) obezbeđuje jeftinu proizvodnju. Pileće meso je prihvaćeno od potrošača širom sveta zbog visokog sadržaja lako svarljivih proteina, a niskog procenta masti. Senzorne osobine pilećeg mesa (ukus, aroma, dobra tekstura i karakteristična boja) su visoko ocenjene od različitih grupa potrošača, kao i prihvatljiva cena (pileće meso je jeftinije od drugih vrsta mesa).

Ovome treba dodati i trenutnu ekonomsku krizu, koja je globalnog karaktera i ne zna se koliko će trajati, a koja potrošače nagoni na racionalizaciju, što ukazuje na povećanu potrošnju jeftinog tj. živinskog mesa i u budućnosti.

Značaj mesa živine u ishrani ljudi

Meso ima važnu ulogu u ishrani ljudi pre svega zbog visokog procenta esencijalnih aminokiselina i proteina visokog kvaliteta, masti, vitamina i minerala.

Protein koji sadrži sve esencijalne amino kiseline u količini koja je neophodna za sintezu proteina u organizmu predstavlja visoko kvalitetni protein. Prema nekim ispitivanjima iz 1990. samo 300 gr nemasnog kuvanog živinskog mesa sadrži oko 38% dnevnih potreba ljudi koje propisuje RDA (Pellet i sar.,1990).

Meso živine i ribe sadrži približno istu količinu holesterola. Računa se da jedan obrok od živinskog mesa zadovoljava otprilike jednu četvrtinu potreba čoveka u holesterolu (Ernest i sar., 1988).

Što se tiče vitamina, živinsko meso u sebi sadrži i liposolubilne i hidrosolubilne vitamine. Uopšte uzev, ovo meso nije dobar izvor vitamina rastvorljivih u mastima, mada sadrži izvesne količine vitamina A i E. Nasuprot ovome, živinsko meso važi za izuzetno dobar izvor vitamina B grupe, a posebno za tiamin, riboflavin, niacin i pantotensku kiselinu. Oni su posebno značajni kao koenzimi na putu kompletnog metabolizma energetskih materija.

Interesantno je dodati i to da je živinsko meso dvostruki izvor niacina, direktno, a i kao izvor amino kiseline triptofan, koja u organizmu čoveka služi i kao prekursor za sintezu niacina.

Živinsko meso je dobar izvor fosfora, a od mikroelemenata u velikoj količini sadrži gvožđe i cink (Ivanović, 2003)

 

 

Najveći svetski izvoznici piletine predvideli su porast izvoza od 4% u 2020, prema podacima USDA. Ekspanzija je uglavnom usled povećanih zahteva Kine, gde se predviđa da će njihov uvoz porasti za 20%.

 

Japan je trenutno najveći svetski uvoznik pilećeg mesa, a skoro celokupni uvoz se obavlja iz Brazila, Tajlanda i Kine. Najveći izvoznici piletine u 2019. su Brazil, SAD i Evropska Unija.

Funkcionalnost živinskog mesa

Sam pojam funkcionalne hrane uveden je da bi se zadovoljio zahtev potrošača da hrana koju konzumiraju bude ispravna što podrazumeva da:

  • ne sadrži rezidue lekova, alergenih komponenti, različitih toksičnih materija,da je mikrobiološki ispravna;
  • sadrži što više komponenti koje blagotvorno deluju na zdravlje;
  • je proizvedena na prirodni način.

Funkcionalne hrane su hrane koje utiču na jednu ili više funkcija konzumenta na poželjan način, premašujući efekte normalne adekvatne ishrane.

Posebno interesantnom se pokazala mogućnost obogaćivanja živinskog mesa n-3 masnim kiselinama, konjugovanom linoleinskom kiselinom, α-tokoferolom i Se. (Grashorn, M. A).

Pregled svetske živinarske industrije

Globalno tržište živine je u 2018. Procenjeno na 267.3 milijarde američkih dolara, a predviđen je rast od 3% do 2027. Porast tržišta se očekuje  zbog predviđenog porasta proizvodnje i zbog porasta potrošnje.

Među regionalnim tržištima, Azijsko-Pacifička oblast je zadržala dominantnu poziciju i učestvuje sa 27.3% u ukupnom živinskom prometu u 2018. Prema podacima FAO (Food & Agricultural Organization), Kina je imala potrošnju od 11.6kg piletine po stanovniku u 2018.