Proizvodnja pilećeg mesa je biznis fantastičnog potencijala. Za vrlo kratko vreme pomladak živine spreman je za klanje. Savremeni hibridi postižu već 6 nedelja starosti masu izmedju 2 i 2 i po kilograma, uz odličnu konverziju od 1,8 do 2 kg po kilogramu prirasta. Meso živine ima veću nutritivnu vrednost od mesa ostalih domaćih životinja zbog većeg udela esencijalnih aminokiselina i manjeg udela vezivnog tkiva.

Tov pilića

Kod pilića predvidjenih za proizvodnju mesa, odnosno tovnih pilića, najvažniji je odabir hibrida. Proizvodnja živinskog mesa, tov brojlera, zasnovana je uglavnom na intenzivnoj, takozvanoj brojlerskoj proizvodnji, koja sew bazira na linijskim hibridima namenjenim za proizvodnju mesa, kakozvanim teškim linijskim hibridima. Tov pilića pre 20 godina je trajao oko 2 meseca, pa su pilići postizali masu od oko 1,5 kg uz konverziju hrane od 2,4 do 2,6 kg. Danas se pilići tove u proseku od 35 do 42 dana gde postižu masu od 1,8 do 2,4 kg i imaju konverziju od 1,6 do 1,7 kg. Takođe može se primjenjivati i produženi tov iako se on izbegava zbog većeg nakupljanja potkože masti.

Nakon prvih 14 dana pilići bi trebalo da utrostruče svoju masu.

Kada je reč o izboru hibrida, ono što može dovesti do slabijih proizvodnih rezultata su uslovi odgoja roditeljskog  jata i kvalitet jednodnevnih pilića

Za tov su najbolji pilići teških linijskih hibrida, od kojih se u Srbiji najviše koriste ROSS-308, COBB 500 i Hubbard

 

Srednji i spororastući hibridi, kao i rasna živina nisu pogodne vrste za intenzivan tov, već se mnogo češće koriste u nekim posebnim vidovima proizvodnje kao što je organska proizvodnja. Veoma je bitno da pilići budu dobrog zdravlja i opšteg stanja, što je osnovni preduslov za njihov napredak, asli i kasnije proizvodne rezultate i profit. Pilići koji se smatraju kvalitetnim su uspravni, aktivni i vitalni, sa jakim nogama i suvim, čistim paperjem. Oni sa deformitetima ne mogu da napreduju kao ostali u živinarniku, ali takodje mogu da uspore napredak ostalih, u riziku su da se lako razbole i pretnja su za ostale piliće. Najčešći deformiteti su obogaljene ili raskrečene noge, uvrnuti vratovi i kljunovi, pilići sa nepravilno zatvorenim pupkom i takve treba odstraniti iz jata.

Za uspešnu proizvodnju brojlera preporučuju se sledeći principi:

  • Tov traje od 5 do 6 nedelja  
  • Odmor izmedju turnusa minimum 14 dana
  • Odabir specijalizovanih linijskih hibrida dobrog genetskog potencijala
  • Biosigurnosne i zoohigijenske mere
  • Kontrolisana mikroklima
  • Veličina objekata oko 1000 m2, gustina naseljenosti 33 kg žive mase po kvadratnom metru
  • Završna telesna od 2,5 – 2,7 kg
  • Konverzija hrane 1,7 – 1,8kg hrane za kg prirasta
  • Mortalitet manji od 5%

 

Organizacija tova

Od inkubatora do objekta namenjenog tovu pilići se dopremaju najčešće u kartonskim kutijama, kako bi bili bezbedni tokom transporta. Po prispeću se smeštaju u pripremljeni živinarnik, u kome je unapred regulisana temperatura od 30 stepeni. Tov pilića funkcioniše po principu “All in- all out”, gde je obavezno da se objekat potpuno isprazni i ”odmori” izmedju naseljavanja, u trajanju od 14 dana, te se u to vreme čisti i dezinfikuje. Pristigli pilići smeštaju se ispod veštačke kvočke, odnosno grejnog tela, jer temperatura u tom ograđenom prostoru mora biti 32 stepena, a takodje je bitno I dobro osvetljenje tokom 24 sasta. Preporuka je stručnjaka da se hibridi odvoje po polovima, jer se način života, količina hrane koju konzumiraju, kao i način kretanja bitno razlikuju kod muških I ženskih jedinki.

Profitabilna proizvodnja pilećeg mesa podrazumeva intenzivan tov maldih pilića do uzrasta 5-6 nedelja i do završne mase oko 2,5 kg.

Kontrola telesne mase

Najbitniji indikator uspešne proizvodnje pilećeg mesa je kontrola telesne mase. Već nakon nedelju dana po rodjenju vrši se prvo merenje, pri čemu masa pilića treba da je 4-4,5 puta veća u odnosu na početnu masu, a pored individualne žive mase životin je, neophodno je proveriti I ujednačenost jata.  Svako odstupanje je ozbiljan indikator da postoje propusti u tehnologiji. Brojleri se moraju meriti svake nedelje. Bitno je da se živina meri uvek u isto vreme, najbolje u jutarnjim časovima pre hranjenja. U manjim jatima treba meriti 50-100 jedinki, dok u većim jatima treba meriti 2% od ukupnog broja, po metodi slučajnog uzorka. Vrednosti koje su dobijene merenjem treba uneti na list telesne mase I voditi preciznu evidenciju. Na osnovu dobijenih podataka potrebno je izračunati prosek telesne mase jata i uporediti ga sa tehnološkim normativima za dati hibrid i starost životinja. Na osnovu dobijenih podataka I redovne kontrole telesne mase možemo na vreme preduzeti i odgovarajuće mere ukoliko napredak proizvodnje nije zadovoljavajuć. Možemo unaprediti smeštajne uslove, smanjiti gustina naseljenosti, uneti dodatnu opremu za hranjenje i pojenje, promeniti hranu koju živina konzumira. Ukoliko je u jatu ikzražena neujednačenost telesne mase, mogu se formirati I nove grupe, te tako unaprediti uslove u skladu sa potrebama novogrupisane živine.