U periodu neposredno pred samo prasenje bitno je da se prasilište pripremi, da se uslovi biosigurnosti podignu na najviši nivo, ali i da sama krmača bude na izvestan način pripremljena za prasenje. Premeštanje krmače iz čekališta u prasilište može biti veoma zahtevan zadatak koji podrazumeva mnogo stresa, što utiče i na ishod prasenja i stanje novorodjenih prasadi.

Čišćenje i dezinfekcija:

  • Ukloniti organski materijal i otpatke
  • Isprazniti kanalizaciju
  • Proveriti nipple za vodu i hranilice
  • Natapanje
  • Oprati zidove i plafone deterdžentom
  • Dezinfekcija
  • Sušenje
  • Pranje i dezinfekcija krmače pre ulaska u prasilište
  • Redovno uklanjanje fecesa krmača u boksu

Prase pri rodjenju ima u proseku 1400 grama, a posle 3-4 nedelje sisanja ta težina se uveća čak 5 puta. U periodu zalučenja, kada se odvaja od majke, napredna prasad teže više od 7 kg i tada se premeštaju iz prasilišta u odgajilište.

Kako biste ostvarili najbolje uslove i ishod prasenja, kao i kasniju negu novorodjenčadi, neophodno je precizno voditi evidenciju I ažurirati podatke. Time se može unapred planirati rad na farmi, čak I do nekoliko meseci, a podaci o svakoj krmači I prasetu bili bi dostupni u nekim nepredvidjenim situacijama koje iziskuju reakciju farmera ili veterinara.  Još od momenta osemenjivanja kod nazimica neophodno je da se uvede vodjenje podataka u kontekstu reprodukcije.

Krmače se uvode u prasiliste minimum 5 dana pre očekivanog termina prasenja  odnosno najkasnije 110.dan graviditeta. Pri ulasku u objekat neophodno je pranje i detaljno čišćenje krmače, iako mnogi farmeri greše i ove higijenske mere obavljaju tek po ulasku krmače u boks, čime stvaraju nepovoljno okruđenje za prasenje I prihvat prasadi.Kao što je napomenuto, boksevi i kompletan objekat morju biti potpuno spremni za naseljavanje sa žto manje stresa za buduce majke. Krmače se pakuju jedna za drugom po datumu prasenje kako bi se lakše sprovodio monitoring prasenja i olakšao rad ljudi zaduženih za pomoć pri prasenju.

I pored visoko profilisanih i unapredjenih genetskih karakteristika , svinje su zadržale neke potrebe koje su bile karakteristične za prasenje u prirodnom okruzenju. Krmače po prirodi svojih potreba I majčinskih nagona prave gnezdo za svoje prasiće. Uslovi koje imaju u moderno organizovanim porodilištima, a to je smeštanje krmača u uklještenja, ovo svakako kod njih izaziva odredjeni stres. Ovo se posebno odnosi na nazimice koje mozda nikada pre toga nisu boravile u pojedinačnim boksevima. Zato je veoma važno da se svinjama koje čeka porodjaj obezbedi mogućnost kretanja unutar boksa, kao i slama od koje bi buduće majke napravile gnezdo za svoju novorodjenčad. Realizovanjem ovih prirodnih potreba, krmača je smirenija i umnogome smanjuje stres i olakšava prasenje. Takodje, usled nedostatka kretanja mže doći do usporavanja ili zastoja u radu creva, a time i do komplikacija. Ovo se prepoznaje po konzistenciji fecesa. Tvrd feces u vidu kuglica otezava prolaz kroz porodjajni put, omogucava da se izmeni ili prenamnoži neadekvatna mikroflora u crevima, što zajedno može imati za posledice dug porodjaj, mrtvorodjene I slabe prasiće, kao i pojavu mastitisa.

Kada ima više prasadi nego funkcionalnih sisa, najmanju prasad treba zatvoriti pod lampu da se osuše i ugreju, čime se značajno smanjuje mortalitet usled hipotermije

Tokom prasenja poželjna je mirna i tiha sredina, što je vitalno za prevenciju stresa kod krmača, koje će se, odmah nakon prasenja posvetiti prasadima I pružiti im najbolju negu tokom prvih sati života.  Na dan prasenja mora biti sve spremno za sam porodjaj kako se životinje ne bi uznemiravale preteranom bukom i šetanjem.To podrazumeva proverenu kompletnu ispravnost boksa, posebno lampi i grejnih ploča kao i svih potrebnih instrumenata i opreme za eventualnu intervenciju ukoliko prasenje i prihvat prasadi to zahteva. Vlaga je takodje bitan ambijentalni faktor koji utiče na preživljavanje prasadi. U blizini boksa treba da bude na raspolaganju prah za posušivanje prasadi a od velike koristi je posuti ga i po boksu da bi sredina u koju stiže prase bila apsolutno suva.

Preporuka je da se kao izvor toplote za prasad koristi infracrvena lampa ili toplotne ploče da bi se prasad osušila i izbeglo uginuće usled hipotermije, posebno u prvih 3 dana zivota. Gubici prasadi odmah po rodjenju su često vezani za hipotermiju, tako da je neophodno sušiti ih infracrvenim lampama, jer se putem vlage jako brzo gubi energiju uvidu odavanja toplote. Grejne ploče sa infracrvenim lampama su obavezna oprema u svakom boksu, jer zahvaljujući njima slabija prasad ostaje u životu, a sistem za grejanje prasadi treba uključiti najmanje 24h pre predvidjenog datuma prasenja. Kada je reč oishrani, krmača u prasilištu mora da ima redovne obroke i vodu uvek dostupnu, pa je potrebno češće proveravati protok vode na pojilicama. Sastav obroka se razlikuje samo u većem procentu vlakana, kako bi se obezbedila pokretljivost creva. Takodje, krmaču treba podizati bar 3-4 puta na dan.

Kada ima više prasadi nego funkcionalnih sisa, najmanju prasad treba zatvoriti pod lampu da se osuše i ugreju, čime se značajno smanjuje mortalitet usled hipotermije. Kada se najsitniji zagreju i nakratko oporave od napornog prasenja, lakše će da pravilno posisaju kolostrum u procesu koji se zove split-suckling.

Genetski potencijal za proizvodnju prasadi u danasnje vreme jako brzo pomera sve ustaljene norme. Farmeri se pridržavaju pravila prilikom prasenja, a i sam odgoj krmača, ishrana, blagovremena zdravstvena nega i redovna vakcinacija doprinose da u skorije vreme često ima više živorodjenih prasadi nego funkcionalnih sisa. Sitnija i slabija prasad se tada posušuje i odmah stavlja pod lampu da se ugreje.  Da se ne bi rasipali po boksu oni se iograde pod lampom. Kada se zagreju i ojačaju spremni su da kvalitetno posisaju prvo I najvažnije majčino mleko – kolostrum.