Kokcidioza je najvažnije parazitsko oboljenje živine koje uzrokuje ogromne ekonomske štete na globalnom nivou. Osetljive su sve proizvodne i starosne kategorije živine, mada su mlađe mnogo osetljivije, kao i one koje se gaje na dubokoj stelji.

Kokcidije su species specifične, ali su specifične i na osnovu tropizma prema različitim delovima creva. Na primer E. tenella kolonizuje cekume, dok je E. acervulina manje patogena i uglavnom dovodi samo do smanjenja porasta i telesne mase, bez drugih vidljivih kliničkih simptoma.

Kokcidiozu uzrokuju uglavnom protozoe iz roda Eimeria. Kod kokašaka kokcidiozu uzrokuje 9 tipova Eimeria, no najčešće su E. tenella, E. maxima, E. necatrix, E. Acevulina, E. Praecox,  E. mitis i E. brunetti.

Slika 1: Najčešći uzročnici kokcidioze kod živine; izvor: MSD Animal Health

Razvojni ciklus ejmerija je veoma složen i specifičan. Svaka oocista sadrži 4 sporociste, a svaka sporocista sadrži 2 sporozoita. Razvoj kokcidija se odvija u dve faze: aseksualna reprodukcija – šizogonija i seksualna reprodukcija – gametogonija. U zavisnosti od vrste ejmerije ciklus razmnožavanja traje u proseku od 5-7 dana.

Kokcidioza se može ispoljiti kao akutna ili hronična, odnosno može biti klinička ili supklinička.

Živina se zarazi ingestijom sporulisanih oocista koje se veoma velikom brzinom umnožavaju u crevima oštećujući mukozu creva. Jedan od veoma važnih predisponirajućih faktora za nastanak kokcidioze pored stresa je i nekrotični enteritis. Prisustvo mikotoksina u hrani takođe pogoduje nastanku kokcidioze.

Kod ejmerija koje prodiru duboko u tkivo creva poput E. maxima, E. necatrix i E. tenella klinička slika je veoma izražena.

Klinička slika zavisi od mnogobrojnih faktora koji su vezani sa jedne strane za uzročnika, a sa druge za domaćina i okolinu. S obzirom na činjenicu da dolazi do nekroze i hemoragije u crevima u kliničkoj slici se pored opštih simptoma depresije, nakostrešenog perja, kunjanja uz zatvorene oči, gubitka apetita i mršavljenja, zapaža profuzni, najčešće, krvavi proliv, blede kreste i podbradnjaci i povećanje procenta uginuća. Ukoliko se radi o nosiljama dolazi do pada nosivosti. Procenat morbiditeta je veoma varijabilan, ali može biti i do 100%, dok se mortalitet kreće od 0-50%.

Na obdukciji dominantne promene su u crevima. U zavisnosti od vrste ejmerije i deo creva u kome su promene dominatne će biti različit. Zapažaju se petehije, krvavljenje i nekrotične promene različitog intenziteta. Retko se promene mogu zapaziti i na jetri.

Slika 2: Lezije u crevima izazvane različitim tipovima ejmerija; izvor: MSD Animal Health

 

Dijagnoza se postavlja dokazom oocista iz sadržaja creva, a intenzitet promena u crevima skorom težine tih promena. Potrebno je diferencijalno dijagnostički kokcidiozu razlikovati od ulceroznog enteritisa i histomonijaze ukoliko ima promena i na jetri.

Ključni faktor u kontroli kokcidioze je princip „all in all out“, odnosno princip jedne generacije. Kvalitetna suva duboka prostirka, ispravni sistemi za napajanje, smanjenje broja jedinki po metru kvadratnom, kao i svi drugi biosigurnosni mehanizmi moraju biti inkorporirani u sistem prevencije.

Upotreba kokcidiostatika je još uvek glavna strategija borbe sa ejmerijom.

Vakcinacija kao preventivna mera se sve više koristi pre svega kod dugoživećih ptica. Vakcinacija postaje sve aktuelnija u svetlu zabrane preventivne upotrebe antibiotika. Pravilno vakcinisana živina ima dobru zaštitu i pokazuje dobre proizvodne rezultate.

 

Ketamidor 10%

Paracox 5

Ketamidor 10%

Baycox 2.5%