U glavne faktore kvalitetne proizvodnje mleka možemo uvrstiti genetske predispozicije, odnosno rasnu i individualnu sposobnost krava muzara, kao i njihovu plodnost. Zdravlje krava i telesna kondicija su veoma bitni, a na to utiče odgovarajuća ishrana, redovna vakcinacija, kao i propisna nega, gde se pre svega misli na negu papaka i timarenje.

 

Pravilna ishrana mlečnih krava

Svaki farmer želi da postigne visoku mlečnost krava i vrhunski kvalitet mleka koje one daju, što direktno doprinosi produktivnosti i većem profitu gazdinstva. Iskusni stočari već znaju da optimalnost u proizvodnji mleka leži u kvalitetnoj hrani za životinje, a veliki deo kvalitetne ishrane svakako čini ishrana na pašnjacima. Prelazak na ishranu krava u letnjim mesecima mora biti postepen. Veća pažnja se svakako poklanja muznim kravama a junice se uglavnom tretiraju kao grla u tovu sve do teljenja, što je u principu pogrešno i dovodi do smanjenih rezultata u njenom budućem proizvodnom ciklusu. Sistematsko iskorišćavanje pašnjaka u punom kapacitetu treba uvesti tek kada je tele napunilo 6 meseci starosti, a sa navršenom godinom, količina trave koju pojede na pašnjaku može biti I do 30 kg. Za mladu telad je veoma važno da imaju dosta slobodnog prostora za kretanje, da su izloženi što više sunčevoj svetlosti, što pospešuje apsorpciju vitamina D. Unos vitamina je svakako vašan za kvalitet finalnog proizvoda. Optimalna ishrana goveda, kao i njihovo izvođenje napolje obezbeđuju unos vitamina koji su neophodni za njihov rast i razvoj, a to su vitamini A, D i E.

Kada je reč o zimskom periodu, osnovno i najvažnije kabasto hranivo je silaža napravljena od cele biljke kukuruza. Silažu je najbolje koristiti u kontinuitetu tokom cele godine da bi se izbegao stres pri prelasku s jednog na drugi režim ishrane, a kao dopuna ovom hranivu koriste se različite vrste sena, trava i leguminoza. Njihovo korišćenje zadovoljava minimalnu potrebu za hranom i normalnu funkciju organa za varenje, ali se preporušuje i koncentrovana hrana kao dodatak.

Seno višegodišnjih leguminoza odlikuje se visokim sadržajem proteina, mineralnih materija, vitamina i drugih korisnih sastojaka. Njegov kvalitet nije uvek isti, a najviše zavisi od pravovremene kosidbe I vremenskih uslova. Livadsko seno siromašno je mineralnim materijama, pa treba strogo voditi računa da se kosi u početku cvetanja i da se osuši bez većih gubitaka. Osim silaže, sena, trava i leguminoza, koriste se i suvi rezanci šećerne repe, koji predstavljaju ugljeno-hidratno hranivo. Sadrži mali broj proteinima (oko 8%) i sirove celuloze od oko 18%. Oni se mogu koristiti u svežem stanju, silirani ili suvi. Kod krava muzara treba voditi računa o količini ovog hraniva, jer može dovesti do povećane kiselosti i pogoršanja kvaliteta mleka.

Pravilo je da krave moraju dobiti na težini pre oplodnje‚ kako bi imale dovoljno rezervi energije za bremenitost i laktaciju. Zato se mlečnim kravama posvećuje dodatna pažnja kako bi se njihova ishrana prilagodila proizvodnim potrebana. Ako su u štali krave jedu i 10 – 14 puta dnevno. Svaki obrok bi trebalo da traje oko 35 minuta, što znači da ukupno vreme uzimanja hrane traje oko 6 sati. Na brzinu varenja i brzinu prolaska hrane utiče sam sastav obroka – znači da li se u buragu hrana razlaže brzo ili sporo, utiče veličina delova hrane i odnosa hraniva u buragu. Sam burag se nalazi sa leve strane tela, a njegova zapremina kod visoko produktivnih krava koje daju i 40 kg mleka je čak 150 – 200 l. Da bi se sprečila pojava acidoze koja je rezultat ubrzanog varenja hrane, u buragu uvek mora da bude dovoljna količina celuloze. Uobičajeno je da krave jedan zalogaj preživaju od 50-70 puta. Ako neko hranivo ima više celuloze kao npr. slama, preživanje će trajati duže.

Ishrana krava muzara u zimskom periodu treba da se zasniva na korišćenju suvih i sočnih kabastih hraniva. Neodgovarajuća ishrana, naročito kada su u pitanju visoko mlečna grla, može dovesti do toga da proizvodnja bude manja nego kod ekstenzivnih rasa. Takođe, može se narušiti njihovo zdravlje.

Suve repine rezance pre upotrebe trebalo bi nakvasiti dva-tri puta većom količinom vode i ostaviti preko noći da nabubre. Ovako nakvašeni, mešaju se s drugom hranom. Prijatnog su ukusa i mirisa pa ih životinje rado jedu. Kravama se daje najviše tri-četiri kilograma dnevno zbog veće produkcije mleka.

Zdravlje i nega svakog grla

Prvi preduslov efikasne muže je dobro razvijeno, zdravo žlezdano vime, a farmer znaju da je veoma važna i pravilna upotreba i kontrola uredjaja i sistema za mužu, kao i to da se vime uvek mora isprazniti do kraja. Pravilno zasušivanje krava, uvod u laktaciju 3 nedelje nakon telenja i pravilna ishrana tokom laktacije mogu da doprinesu mnogo. Ipak, veterinari i iskusni odgajivači goveda upozoravaju da mnogo pažnje moramo posvetiti nezi papaka I timarenju krava. Kao i vime, podjednako su važni papci krava, budući da one dosta vremena provode stojeći, ili u šetnji, a da svaki papak trpi u proseku 150 kila telesne mase. Kao I nokti kod ljudi, papci krava stalno rastu, čak do santimetar mesečno. Orezivanje, odnosno skidanje viška omogućava kravama nesmetano četanje i udobno stajanje, a time i osećaj prijatnosti i raspoloženje. A srećna krava daje mnogo više mleka, zar ne?

I higijena je bitna za raspoloženje krava muzara. Dlaka upija znoj, za koji se lepi prašina i prljavština i tada dolazi do začepljenja pora, a zatim i svraba, pa se životinje osećaju nelagodno. Svaka nelagodnost je potencijalni rizik za smanjenje mlečnosti, pa se zato savetuje svakodnevno timaren je, naročito u periodu od juna do septembra. Potrebno je redovno uklanjati nečistoće, naročito sa zadnjeg dela tela, stomaka i nogu, za koje se neizostavno zalepe delovi balege, hrane ili slame na kojoj krava leži. Kod muznih krava neophodni su posebni higijenski uslovi, jer nečistoća sa njihovog tela može dospeti u muzilicu i kontaminirati mleko.

Smeštajni uslovi i higijena staje

Kao prvorazredni faktor smeštajnih uslova, ležište ili prostirka može povoljno ili nepovoljno da utiče na otpornost i zdravlje životinja, a time i na proizvodne odnosno produktivne sposobnosti. Tri četvrtine vremena preživanja krava leži, pa je zato udobno i suvo ležište neophodno. Pravi se od različitih vrsta slame, lošijeg sena, lišća ili strugotina, a količina zavisi od veličine, odnosno težine životinje. Neudoban smeštaj za životinje dovodi do raznih oboljenja nogu, tetiva, papaka i kopita, a kada i higijenski uslovi nisu zadovoljavajući, pojava i razmnožavanje raznih mikroorganizama i parazita su neminovni. Čista I suva prostirka posebno je važna u smeštahu muznih grla i proizvodnje higijenskog ispravnog mleka, a pored samog ležaja, hranilice i pojilice molraju zadovoljavati higijenske uslove, kao i osobe uključene u mužu.