Govedarstvo predstavlja najznačajniju granu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, gde prednjači tov goveda, odnosno proizvodnja mesa. U odnosu na desetogodišnji prosek od 2009. do 2018. godine ukupan broj goveda u Srbiji manji je za 2,5%, dok se prema poslednjim podacima iz decembra 2019, broj grla povećao u poslednjih godinu dana za 2,3%.

Prema starosti goveda tov se deli na tov teladi koja postižu masu od oko 250kg, zatim tov mlade junadi do 15 meseci starosti ili mase 450 kg, tov starije junadi do 2 godine starosti i mase oko 500 kg i na kraju tov odraslih goveda što je retko slučaj kod nas i u svetu.

Dobar i kvalitetan podmladak je osnova za produktivnost i profitabilnost čitave proizvodnje goveda, bilo mlekarske ili tovne. Nakon samog dolaska na svet, tele bi trebalo da sisa i time dobije neophodnu dozu kolostruma, odnosno prvog mleka koje ima veći procenat suve materije i veći udeo proteina i imunoglobina, što je od neprocenjive važnosti za pasivni imunitet i dalji razvoj mladunčeta. Sistem za varenje mladog teleta je još uvek osetljiv, jer se životinja radja kao nepreživar, pa se skorim uvodjenjem čvrste hrane varenje postepeno pospešuje.

Reprodukcija goveda predstavlja osnovu proizvodnje mleka i mesa. Bez telenja nema laktacije, pa proizvodnja mleka staje. Goveda u skoro 100% slučajeva tele samo jedno tele. U zavisnosti od rase mogu se osemenjavati sa navršenih 15 meseci, kao kod holštajn-frizijske rase, dok simentalci u periodu izmedju 16 i 17 meseci, a sa telesnom masom od oko 380-390 kilograma. 

Najvažniji faktori kvalitetnog tova goveda

Isplativa proizvodnja goveđeg mesa na farmama zavisi u velikoj meri od rase, ali i individualnog genetskog potencijala goveda. Tovne rase poput šarolea, hereforda, limuzina, kao i najčešća kombinovana rasa kod nas – simentalac, pokazale su se kao najisplativije za tov. One se odlikuju visokim dnevnim prirastom, visokim randmanom, odličnom konverzijom hrane i jako kvalitetnim mesom. Plemenite rase tovnih goveda se gaje u čistoj rasi radi potrebnog podmlatka za remont mlečnog stada, dok se melezi dobijeni ukrštanjem tovnih i mlečnih rasa ne koriste za zamenu mlečnih krava, nego prvenstveno za proizvodnju teladi, za tov.

Osim rase koja predstavlja veoma bitan faktor u proizvodnom procesu, vrlo je bitno iskoristiti tovna goveda ranog uzrasta, jer je tada rast životinje najintenzivniji. Što je mlađa, tov je kraći, jer je dnevni prirast veći, manji je utrošak hrane po kg prirasta, a finalni proizvod odlikuje se najboljim kvalitetom.  Meso je vrhunskog kvaliteta, sa manjim udelom masti, a time je i cena po kilogramu značajno veća.

 

Tržište Evropske Unije poslednjih godina beleži deficit od 300 000 tona govedjeg mesa, a predvidja se da će se ta brojka udvostručiti u narednoj deceniji. Tu treba tražiti šansu Srbije da unapredjenjem svojih proizvodnih potencijala uspostavi obiman i kontinuiran izvoz govedine u zemlje EU.

Srbija ima ogromne zemljišne resurse, pogode za govedarsku proizvodnju, ali su u velikom procentu neiskorišćeni. Značajnu ulogu u proizvodnji mesa ima i klanična delatnost. Domaći proizvodni kapaciteti broje oko 1500 klanica, od kojih manje od 10 ima dozvolu za izvoz govedjeg mesa u EU.

Srpsko stočarstvo stagnira od raspada Jugoslavije, kada je poljoprivredno tržište bilo mnogo veće i organizovano. Takodje, priliv jeftinih roba i sirovina niskog kvaliteta iz Indije, Argentine i istočnoevropskih zemalja dodatno su uticali na smanjenu profitabilnost ove poljoprivredne grane.

 

Sama sistemska organizacija unutar tova kao i upotreba tehnologija takodje su važni faktori produktivnosti mesnog govedarstva. Vema uspešan, naširoko rasprostranjen sistem tova je takozvani sistem krava-tele, koji je usmeren na proizvodnju mesa. Osnovni proizvod ovakvog sistema nije mleko, već tele, koje u ovakvom sistemu ostaje sa majkom do 6 ili 7 meseci starosti. Rođena telad u proleće sa majkama na početku laktacije odlaze na pašnjake i uz sisanje počinju da pasu, da bi se krajem sezone paše odbijala od majke i prodavala za dalji tov. U Evropskoj uniji sistem krava-tele funkcioniše decenijama i čini 36% ukupnog stočnog fonda.

Sam proces proizvodnje mesa, iako tehnički dosta jednostavniji od proizvodnje mleka ipak zahteva da svi gorepomenuti uslovi budu zadovoljeni kao bi se efikasno, produktivno i u skladu sa propisima dostigao maksimum u smislu kvaliteta i profita. Kvalitet mesa je teško oceniti posmatrajući živu stoku, zbog čega se pribegava oceni trupova na liniji klanja, merenjem mase i kvaliteta. Randman i sastav trupa, odnosno, polutki utovljenih i zaklanih grla je najbitniji za vrednovanje finalnog proizvoda tova. Kod tovnih rasa randman je visok pa se kod srednje utovljnih grla kreće od 65 do 70%, a kada je stepen utovljenosti veći, randman prelazi 75%. Govedje meso se prethodno klasifikuje u 6 kategorija: teleće meso, juneće meso, meso bikova, meso volova, meso krava i meso junica. Unutar svake kategorije ima 5 klasa u zavisnosti koliko je meso procentualno zastupljeno. Pokazalo se da ženska grla uvek imaju bolji kvalitet mesa od muških, kao i muška grla koja su kastrirana. Govedje meso kao finalni proizvod tova, na tržištu se prodaje kao teletina, junetina ili govedina. Teletina uključuje meso goveda staro do 6 mjeseci, junetina meso goveda staro 6 do 24 mjeseca (i tu razlikujemo mladu junetinu, mlade bikove te junice), a govedina označava meso starije od 2 godine (uključuje bikove, volove i krave).

Simentalska rasa koja je daleko najzastupljenija u domaćem govedarstvu ima dnevni prirast oko 930 grama i randman od 60,9 (meso 75,5%, masno tkivo 5,4% i kosti 18,1%)