Prosvetljivanje jajeta

Posebno dizajnirani svetlosni uredjaji sa snopom svetlosti koji prob ija ljusku jajeta predstavljaju jednu od metoda odredjivanja kvaliteta jaja, a da se ne ti;e samo njegovih spolja[njih karakteristika. Ova tehnika ima je najbolji način za uočavanje naprslina na ljusci do sitnih pora, veličine vazdušne komore i pokretljivosti žumanca. Starenjem jajeta povećava se veličina vazdušne komore, te se visina vazdušne komore koristi kao direktan pokazatelj koliko je jaje sveže, [to je bitno kvalitativno svojstvo konyumnog jajeta.

Masa jajeta

Jedna od najpouzdanijih metoda merenja kvaliteta jajeta jeste jednostavno merenje njegove mase. U Evropskoj Uniji, kao i u Srbiji propisna kvalifikacija jaja na osnovu mase je ista, a prema njoj imamo sledeće klase jaja: Klasa SS – Jumbo (vece od 70g), Klasa S – Extra large (65-70g), Klasa A – Large (60-65g), Klasa B – Medium (55-60g), Klasa C – Small (50-55g), Klasa D – Peewee (45-50g) i klasa E (manje od 50g)

Osobine ljuske

Boja ljuske najčešće se ocenjuje subjektivnom procenom, a u nekim slučajevima i refraktometrom. Ocene, odnosno poeni se kreću od 1, čime se kvalifikuje najsvetlija ljuska, pa do najtamnije ljuske koja ima 5 poena. Boja ljuske svakako nije indikator kvaliteta i čvrstoće jajeta, ali ima veoma važnu ulogu na tržnicama, gde kupci procenjuju da je jaje tamne ljuske kvalitetnije. Merenje podrazumeva i merenje mase same ljuske, a standardi implicira da je ljuska teška 8-12% od ukupne mase jajeta.

Čvrstoća ljuske je bitan parametar kvaliteta jaja, a odredjuje se na dva načina: merenjem deformacije ljuske ili utvrđivanjem sile loma. Za merenje deformcije koristi se aparat sa tegom od 500 g kojim se optereti tačka na ekvatoru jajeta, pa se utvrdjuje kolika deformacija je nastala. Sila loma je pouzdaniji metod, a njime se utvrdjuje kolika je sila potrebna da bi se jaje razbilo. Uobičajne dobijene vrednosti su između 4 i 5 kg, što zavisi od veličine i oblika jajeta, debljine ljuske, veličine pora, debljine membrane, ali i sastava ljuske, odnosno procenta kalcijuma, proteina, mangana i magnezijuma.

Meka ljuska, a samim tim i slaba kalcifikacija ljuske dešavaju se češće kod starijih nosilja, na samom završetku proizvodnog ciklusa, kao i neadekvatna ishrana i nedovoljna količina kalcijuma. Kada je reč o obliku ljuske, nepravilan oblik jajeta implicira veoma loš kvalitet belanca, usled čega ta masa nije bila dobra podloga za formiranje pravilnog jajastog oblika. To se, u veoma retkim slučajevima dešava i kada je kvočka uznemirena i pokretna 10-14 sati pre ovipozicije. Nestandardan odlik jajeta može ukazivati i na rezličita virusna oboljenja, ali je u svakom slučaju indikator lošeg kvaliteta jaja.

Veliki procenat slučajnog loma ljuske predstavlja jedan od najvećih gubitaka u proizvodnji konzumnih jaja. Do pucanja može doći usled lošeg kvaliteta ljuske ili usled neadekvatnog postupanja prilikom sakupljanja, klasiranja ili transporta jaja.

Ukoliko je kvalitet belanca veoma loš, ne postoji dovoljno čvrsta podloga na kojoj bi se u toku formiranja jajeta izgradila ljuska. Rezultat toga mogu biti različite nepravilnosti u obliku, koje u nekim slučajevima mogu ukazivati na pojedina virusna oboljenja. Svi faktori koji izazivaju uznemiravanje kokoši 10-14 sati pre ovipozicije, takođe mogu prouzrokovati pojavu jaja nepravilnog oblika.

Unutrašnje osobine jajeta

Bez obzira na sve ostale karakteristike, ako jaje nije sveže, ne možemo ga kategorisati kao kvalitetno. Kod svežih jaja dobrog kvaliteta, pH vrednost je oko 7,5, a kako vreme prolazi, pH vrednost se povećava usled gubitka vode i ugljen dioksida. Koliko je jaje sveže mpokazuju i sledeća bitna unutrašnja svojstva jajeta – indeks žumanca i visina belanca. Indeks žumanca se izračunava što se visina žumanca podeli sa širinom žumanca i ta vrednost se pomnoži sa 100. Standardni indeks žumanca 32-58 %, a starenjem jajeta se smanjuje. Merenje visine belanca za šta se koristi tripodni mikrometar, takodje implicira kvalitet jajeta, a što je jaje svežije, visina belanca je veća.

 

Roche Yolk Colour Fan ili takozvana Rošova lepeza je metoda utvrdjivanja boje žumanceta, prema čemu se jaja svrstavaju u odredjenu kategoriju kvaliteta. Boja ispitivanog žumanceta se poredi sa paletom boja koje se nalaze na lepezi, a od kojih je svaka vrednovana u poenima. U zavisnosti od vrednosti boje sa kojom je boja žumanceta najsličnija, jaje dobija odredjeni broj poena od 1 do 15.

Unutrašnji kvalitet jaja, posebno kvalitet belanca, umnogome zasvisi od starosti i zdravstvenog stanja nosilja. Kada su na samom kraju proizvodnog ciklusa, nosilje daju jaja sa vodenastim belancetom. Na ovaj drastično smanjen kvalitet jaja mogu uticati i neke infektivne bolesti, kao što je infektivni bronhitis, kao i loši smeštajni uslovi I visoka temperatura u stasništu.

Preventivna zaštita živine je veaoma bitna i nezaobilazna investicija u profesionalnoj proizvodnji mesa i jaja. Preporučuje se obavezna vakcinacija kokoški nosilja pre useljavanja u objekte, a prema programu preventivne zaštite propisanom od nadležne veterinarske službe.

Unutrašnje nepravilnosti jajeta

Svakome od nas se bar jednom desilo da u jajetu nadje dva žumanca. Ova nepravilnost nastaje zbog dve uzastopne ovulacije kokoške u razmaku od maksimalno tri sata, što se češće dešava u početku proizvodnog ciklusa. Uzrok takodje možemo tražiti i u genetskim predispozicijama odredjenih vrsta nosilja. Pojava krvavih mrlja još jedna je nepravilnost, a nastaje tako što prilikom ovulacije deo krvnog suda zajedno sa žumancetom dospe u jajovod. Uzroci su takodje u genetici, zatim ishrani i starosti nosilja, kaso i mogućnost da su bile uznemirene u vreme ovulacije. Krvave mrlje se mnogo čežće javljaju u jajima tamne ljuske, dok je kod belih jaja mogućnost oko 1,5-5,5%. Isti je slučaj i sa mesnim (tkivnim) mrljama u jajetu koje se takodje u većini slučajeva pronalaze u jajima tamne ljuske. Slično kao sa krvnim mrljama, njihova pojava zavisi od rase hibirida, starosti i zdravstvenog stanja nosailja.