Prilagodjavanje grla na visoku mlečnost i sistem intenzivnog tova, za posledicu imaju slabljenje imuniteta, zbog čega današnja goveda u intenzivnoj proizvodnji pate od mnogih bolesti i patoloških stanja koja mogu kratkoročno ili dugoročno uticati na njihovo zdravlje i opšte stanje. Neke od najčešćih bolesti goveda koje se javljaju na farmama su mastitisi, ketoze, bolesti papaka, pneumonija i proliv kod teladi, bolesti buraga i drugo. Ipak najrasprostranjenija bolest koja pravi najveće štete i ekonomske gubitke je upala vimena ili mastitis.

Mastitis. Zdravo, čisto i negovano vime najbitnija je karika u lancu proizvodnje mleka. Ono je ujedno i ogledalo domaćinskog poslovanja svakog gazde. Domaćinstva u Srbiji, medjutim, susreću se sa lošim zdravljem svojih mlečnih krava, a najrasprostranjeniji problem je upravo upala vimena ili mastitis. Ova bolest kriva je za 70% ukupnih gubitaka u proizvodnji mleka u Srbiji.  Najčešći uzroci bolesti su fizička povreda vimena, hormonalni poremećaji, kao i slaba ishrana i nepropisna higijena smeštaja. Mastitisi izazivaju najveće ekonomske štete u mlekarskoj industriji, pa ih treba na vreme otkrivati, a takođe je važno preventivno delovati. Kada se pojavi mastitis, proizvodnja mleka može drastično da opadne, u nekim slučajevima i 80% po grlu u zavisnosti od broja somatskih ćelija, ali i vrste mastitisa. Pored smanjenjne proizvodnje mleka, posledice mogu biti trajno zasušivanje pojedinih ili svih vimena, visoki troškovi lečenja, a mleko mastitičnih krava se ne može koristiti za ishranu ljudi ili dalju proizvodnju, zbog prisustva antibiotika u mleku. 

Klinički mastitis se relativno lako uočava jer bolesno vime promeni izgled, dok I mleko menja boju i strukturu. Druga vrsta je subklinički mastitis, a diagnoza se može utvrditi tek kada se uradi test. Stručnjaci u stočarstvu procenjuju da oko 50% mlečnih krava sadrži u proseku u dve četvrti patogene bakterije, a 1 – 3% krava pokazuje kliničke znakove mastitisa. Uzročnike mastitisa čini 20 i više vrsta različitih bakterija, uglavnom iz grupe streptokoka i stafilokoka. A popred patogenih organizama, za nastajanje mastitisa značajnu ulogu imaju i greške u ishrani krava, muža i higijena smeštaja i samih životinja. 

Stručnjaci jednoglasno savetuju farmere da je u cilju dezinfekcije vimena obavezna takozvana suva muža, odnosno da se u toku pripreme krava za mužu ne upotrebljava voda. Preporučuje se i proba prvih mlazeva, te ukoliko je mleko dobro, može se nastaviti sa mužom. Dezinfekcija vimena je neizostavna, jer prema istraživanju korišćenja efikasne zaštite mastitis se smanjuje za čak 50%. Veliku ulogu u održavanju higijene ima i prostirka, i veoma je važno da se ona menja svaki dan i da krava uvek boravi na čistoj površini. Najveći broj stručnjaka iz oblasti stočarstva smatra da je slama bezbednija od mnogih drugih materijala koji se koriste za prostirku.

Preventiva ovog rasprostranjenog oboljenja podrazumeva da se krave što manje izlažu stresu, da se sprovodi adekvatna muža i spreče eventualne ozlede vimena, a prilikom svake muže vime mora biti prazno; obavezno je pranje ruku i opremu za svaku mužu, vime treba osu[iti i deyinfikovati posle svake muže. Zatim je bitno obezbediti grlima dovoljan prostor i propisne higijenske uslove i provetravati štalu kad god je moguće. 

Lečenje mastitisa

Ponekad se dešava da, uprkos trudu farmera i preventivnom delovanju ipak dodje do pojave ove česte i široko rasprostranjene infekcije koja je prisutna u mnogim krdima u našim gazdinstvima. Pri prvoj sumnji da je infekcija zahvatila jedno ili više grla, obavezno treba konsultovati veterinara i postupati dalje po njegovim instrukcijama. Veoma je važno da se dijagnoza donese što pre, kako bi se terapija primenila blagovremeno, bilo lokalno (intracisternalno) ili parenteralno. Ako dijagnoza nije utvrdjena u potpunosti, treba koristiti lokalnu aplikaciju antibiotika širokog spektra direkto u otvor vimena, nakon što je potpuno ispražnjeno.

Na našem tržištu dostupan je efikasan proizvod koji sadrži antibiotike širokog spektra, a odgovarajućom terapijom i jednostavnim ubrizgavanjem direktno u otvor inficiranog vimena može rešiti i najkomplikovanije oblike mastitisa.

 

Ketoza je kompleksna metabolička bolest krava koja se uglavnom javlja do 40 dana po telenju, a najkritičnija je treća nedelja. Uzrokuje katastrofalne gubitke u proizvodnji mleka, tako što može smanjiti dnevnu mlečnost kod goveda za 3 do 5 kg mleka. Simptomi su gubitak apetita, gubitak telesne mase, sklonost krava ka sekundarnim obolenjima, opadanje plodnosti, teško kretanje životinja, loše stanje kože i dlake, kao i miris daha krave koji sliči acetonu. Kod obolele životinje smanjena je količina glukoze u krvi, a povećano prisustvo ketonskih tela, pa se dijagnoza bolesti najbolje postavlja na osnovu analize urina, mleka ili krvi na prisustvo acetona.

Do oboljenja dolazi tako što krava u vreme telenja ima smanjen apetit, zbog uobičajenog stresa, ali i dejstva estrogena, tako da počinje da koristi sopstvene telesne masti da bi podmirila povećane energetske potrebe. Organizam metaboliše mast u slobodne masne kiseline, koje putem krvi dospevaju u jetru gde se pretvaraju u energiju potrebnu za rad mišića i vimena. Ukoliko krava ne unosi dovoljno hrane bogate u nerazgradivom skrobu, jetra će slobodne masne kiseline konvertovati u ketonska tela, tj. aceton i beta hidroksi butirat koja se nagomilavaju u krvi i tako nastaje ketoza.

Prevencija je uvek bolja od lečenja, pa se u preveniranju ketoze preporučuje pre svega da se kravama obezbede odgovarajući obroci u periodu oko telenja; obezbediti kravama hraniva bogata sa nerazgradivim skrobom; hrana mora biti ukusna, sveža i čista; životinje moraju uvek imati na raspolaganju dovoljno sveže vode za piće.

Bolesti papaka goveda za posledicu imaju hromost goveda, što je bitan faktor smanjenja njihovih telesnih funkcija. Grla kod kojih je došlo do pojave hromosti osećaju intezivan bol i imaju otežano kretanje, pa je smanjeno je dnevno konzumiranje hrane, telesne kondicije, pa i produkcije mleka. Samo usled ovog oboljenja, koje nema direktne veze za organima laktacije može se smanjiti dnevna produkcija mleka od pola litre do jednog litra po grlu. U cilju prevencije stočari savetuju korišćenje semena bikova koji prenose pozitivne gene za papke, održavanje dobre higijene, kako same životinje, tako i mesta u kome boravi, a ono što je najvažnije – orezivanje papaka 2 puta godišnje.

Pneumonija. Izazivači ovog oboljenja su adenovirusi, virus parainfluence-3 i virus infektivnog bovinog rinotraheita, a može ga dobiti tele staro 3 do 6 meseci, june, kao i odrasla goveda. Simptomi bolesti su povišena telesna temperatura, mukozni iscedak iz nosa, gnojava usna duplja, kao I kašalj, a simptomi se usled neadekvatnog lečenja dr astično pojačavaju I u nekim slučajevima dovode do uginuća. Terapija nije potrebna kod nekomplikovane virusne pneumonije, dok je kod sekundarnih bakterijskih infekcija neophodan tretman antibioticima.

Zaštita od bolesti se zasniva na suzbijanju delovanja pojedinih grupa etioloških faktora. Ako se za tov skupljaju telad sa raznih strana, bez preduzetih mera zdravstvene zaštite, pri odabiranju treba voditi računa da se takva grla drže i do 15 dana u odgajalištu pre ulaska u tovilište i najbolje je da se tada vakcinišu. Kod vakcinacije taladi mleđe od 6 meseci preporučuje se revakcinacija,da bi se postigao imunitet na duži period.